Marija Gačević
Marija Gačević rođena je u Beogradu, ali od svog rođenja do završetka studija živela je u Šapcu sa roditeljima i bratom. Završila je srednju medicinsku školu „Dr Andra Jovanović“ kao zubni tehničar nakon čega je volontirala u Domu zdravlja. Uporedo je upisala Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Šapcu, u želji da bude vaspitač što je i ostvarila. Marija se bavila i humanitarnim radom, ali je posle studija rešila da okuša sreću u Beogradu.
Zbog velike ljubavi prema deci bavila sam se, tokom studija, i humanitarnim radom. Učestvovala sam u raznim humanitarnim akcijama za pomoć deci kojoj je potrebna podrška. Tokom studija radila sam i kao asistent u jednoj privatnoj zubnoj ordinaciji u Šapcu, kako bih zaradila svoj prvi džeparac. Nakon završetka strukovnih studija odlučila sam da se zaposlim, ali taj put nije bio lak. Otišla sam u Beograd 2015. u želji da samostalno živim i radim. Naravno to u početku nije moglo bez podrške porodice koja me je uvek u svemu podržavala i bodrila. Od svoje osamnaeste godine počela sam da zarađujem, ali želela sam da se i dalje usavršavam i razvijam svoje sposobnosti.
Počela je da radi u državnom vrtiću „Plavi čuperak“ u Beogradu kao vaspitač, gde i dan danas radi. Kada se zaposlila u vrtiću rešila je da upiše specijalističke studije koje je, takođe, završila i postala specijalista za muzičko – scenski izraz.
- Posao koji radim je ono što me čini srećnom, ali zbog obaveza i finansija morala sam da započnem još nešto kako bih obezbedila dovoljno sredstava za život u Beogradu.
Osim ljubavi prema deci, ljubav neguje i prema slikanju, modi i lepoti. Hobi kojim se bavila ranije, želela je da usavrši.
- Od malih nogu ogledalo je bilo moj verni prijatelj. Najviše sam volela da se šminkam, da šminkam svoje prijateljice i sve tako iznova. Odlučila sam da svoje veštine usavršim, što sam i učinila. Završila sam profesionalni kurs šminkanja u Beogradu, u studiu Sofije Grijak. Vrlo lepo sam se osećala tokom kursa sa devojkama koje su imale iste poglede kao ja i uživale u šminkanju. Nakon završenog posla u vrtiću, moje aktivnosti su preusmerene na šminkanje.
Život put i rad u Beogradu nije bio lak, ali je ipak čini srećnom. Međutim, jedna od Marijinih želja je da se jednog dana vrati u Šabac, gde bi volela da sutra svojoj deci obezbedi detinjstvo kakvo je ona sama imala i zbog čega voli svoj grad Šabac.
Ne molite se za lagodan život. Molite se da budete jaki ljudi. – Džon F. Kenedi
Isidora Kovačević
