„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto gde biste otišli“

Podeli na društvenim mrežama

Nikolina Rašić: Šapčanka u Švedskoj

Radila je u jednom ugostiteljskom objektu u Šapcu kada samo se dogovarale da napišemo priču o njoj. Ali, tu priču napisale smo preko društvenih mreža, jer je ona otišla u Švedsku, narodski rečeno “trbuhom za kruhom”. Nikolina je završila srednju medicinsku školu “Dr Andra Jovanović” u Šapcu, smer laboratorijski tehničar, nakon čega je otišla u Beograd da studira. U Beogradu je u roku završila smer strukovni medicinsko-laboratorijski tehnolog na Visokoj zdravstvenoj, nekadašnja Viša medicinska škola, a kako sama kaže proći će godine dok se desi da se to zvanje zove inženjer laboratorijske tehnike.

  • Posle toga sam se vratila u Šabac, zbog finansijske situacije, iako sam želela da ostanem u Beogradu. Na moju žalost nisam imala sredstava da plaćam stan i sve ostalo što je potrebno za normalan život. Dok sam studirala bila sam na budžetu i živela sam u Studenjaku.

Nakon završene Visoke zdravstvene škole vratila se u Šabac gde je zavšrila pripravnički od šest meseci u Opštoj bolnici, a zatim i probni rad u privatnoj laboratoriji.

  • Bila sam na probnom radu u privatnoj laboratoriji “Zdravlje” gde sam za ta tri meseca mnogo naučila. Takoreći malo toga sam i znala kad sam došla, čak i pored Visoke škole i pripravničkog u bolnici. Gazda je bio zadovoljan mojim radom, a i ja sam bila zadovoljna početnom platom, koja nije bila Bog zna šta, ali za Srbiju je bila dobra – kaže Nikolina.

Međutim, Nikolina je uvek imala viziju da bi volela i trebala da napravi više nego što su njeni roditelji i da sutra svom detetu obezbedi više nego što su roditelji uspeli da obezbede njoj.

  • Ne kažem da mi je u životu nekad nešto falilo, ali ne bih volela da živim kao moji roditelji. Da radim za tu “zadovoljavajuću” platu u Srbiji, da kad platim sve račune i obaveze ostane mi taman toliko da premostim do sledeće plate. Odlazak jednom godišnje na more za nas je luksuz.

Nikolina ističe da je plata koju bi imala u Srbiji dovoljna samo za nju samu, ali da bi skroz drugačije bilo kada bi želela da započne svoj život i da osnuje svoju porodicu.

  • To je jedini razlog zbog kojeg sam odlučila da odem iz zemlje i da oprobam sreću negde drugde. Dok sam mlada i dok me još ništa ne vezuje za Srbiju. A uvek imam gde da se vratim. Ne kažem da u drugim zemljama cveta cveće, ali su dosta uređenije i imaju više da ponude svojim državljanima. Zato ću da probam negde drugde – pa šta bude.

Kao što smo na početku napisali, Nikolina se sada nalazi u Švedskoj gde je došla prvo kao turista, jer je, kako sama kaže, svesna da nije to baš tako lako otići i naći posao.

  • Mnogi misle da kako odeš preko granice ti si se obezbedio. Ne može baš svako da uspe u drugoj zemlji i da se prilagodi uslovima i drugačijem mentalitetu. A i klimi na kraju krajeva.

Radila je u kafiću na Starom gradu, sezonski posao, već četvrtu ili petu godinu za redom, ni sama nije sigurna. Tu je radila i za vreme studiranja, na letnjem raspustu kada se vrati u Šabac.

  • Taj posao mi je davao trenutnu sigurnost. Lepo sam zarađivala, ali to nije posao kojim bih volela da se bavim u životu. Na kraju krajeva, ja na taj posao gledam kao na posao za mlade, kao odskočnu dasku ka nečemu boljem.

Nikolina još nije našla posao u struci u Švedskoj, kako sama kaže, tamo je sada samo “izviđač”. Kao ni drugim mladim ljudima koji odu iz svog rodnog grada ili negde dalje, iz Srbije, nije joj bilo lako da ode, ali opet nije joj bilo ni toliko teško da se odluči na takav korak jer je, kako je rekla, ceo život išla “glavom kroz zid”. Pretpostavlja da će je to možda kasnije stići, posle nekog dužeg vremenskog perioda provedenog daleko od kuće. Na pitanje kako joj se čini Švedska posle nekoliko dana, Nikolina kaže da je uspela da sazna da su temperature mnogo visoke i da tako visoke temperature u Švedskoj nisu zapamćene, da su požari sada tamo najveći problem. Pored temperatura, Nikolina je zapazila i da su noći jako kratke, da u 23 časa pada mrak a da sviće već oko 2-3 časa iza ponoći, da je zemlja prilično uređena, da su sve zgrade u naselju u kojem trenutno boravi iste, a kako kaže, neko bi rekao da izgleda veštački, ali njoj se Švedska već sviđa.

Isidora Kovačević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *