Marina Jevtić, mlada mama iz Šapca
Marina Jevtić, neko je ko i pored svih obaveza oko svog deteta uspeva da fizičkom aktivnošću motiviše i oraslopoži decu ali i starije. Nju svi članovi njene fitnes škole obožavaju, a to ne kriju ni na nastupima, ni na treninzima, ni na društvenim mrežama. Verovatno zato što se ona svaki trening trudi da napravi drugačiji, zanimljiviji i da im pripremi slatkiše, zabave i slično. Marina je završila Ekonomsko-trgovinsku školu, a zatim Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Šapcu. Ona kaže da se na neki način bavi poslom koji je vezan za struku kao i da voli taj posao.
Bavim se poslom koji ima veze sa mojom strukom, ali ne baš direktnom, jer ne radim u vrtiću. Imam svoj fitnes studio gde imam dve grupe devojčica. Sa jednom grupom radim moderan ples, a sa drugom „zumba kids“. Radila sam nekada i u dva privatna vrtića u Šapcu i jako mi je žao što se u našem gradu posao vaspitača olako shvata i vrlo malo ceni i uvažava.
Marina je rekla da nije želela da joj neko ko nije kvalifikovan i ko ne poseduje dovoljno znanja daje naređenja kako treba da radi svoj posao. U državnim vrtićima, kako sama kaže, zna da se u skorije vreme neće zaposliti, te je zbog toga odlučila da se bori sama i da otvori svoj studio gde će raditi sa decom, jer su deca i sad sa njima njena ljubav, inspiracija i snaga. Marina je nekada želela i da ode iz Šapca, iz Srbije i otišla je pravo u Ameriku.
- Davne 2011. godine odlučila sam da odem u Ameriku. Bila sam dobar student druge godine i vizu sam dobila bez problema. Tamo sam radila kao spasilac na bazenu. U jednom fitnes centru sam prisustvovala treningu zumba fitnesa i gledajući instruktorku kako vodi trening, na momente sam videla sebe u njoj. Kako se bavim plesom od sedme godine, vrlo lako sam se snašla i završila kurs za licenciranog instruktora. Po povratku u Srbiju zaposlila sam se u jednoj teretani kao instruktor zumbe, radila sam i u KUD-u „Abrašević“ kao instruktor orijentalnog plesa i uz sve to završila treću godinu studija. Sve sam to uspela uz dobru organizaciju. Ali sam shvatila da kao radnik kod nekog gazde ne možeš da napreduješ onoliko koliko želiš.
Sa svim iskustvima koje je do tada stekla kao „radnik kod drugog“, Marina je rešila da iznajmi prostor i sama otvori svoj studio, tada nazvan „Marei“. Sa samo 22 godine bila je svoj gazda i ističe da joj je u početku bilo jako teško opstati, i da se suočava sa mnogim preprekama, kao što je na primer mladalački izgled ili činjenica da je sve sama radila.
- Da, zvuči smešno, ali sam milion puta sebi rekla „Marina, zašto ne izgledaš starije“. Retko ko me je tada shvatao ozbiljno, jer su me uvek smatrali mnogo mlađom nego što jesam. Ali zato je moj rad koji traje godinama govorio suprotno.
Sada od svog posla može da živi normalno. Ne želi kamione, avione, niti nekakav luksuz, već samo da svom detetu i porodici pruži ono osnovno i da im pre svega pruži što više onog najbitnijeg… Ljubavi. A to joj posao koji voli omogućava.
- Imam solidnu zaradu i mnogo slobodnog vremena koje mogu da posvetim svom detetu. Ništa nije teško kada imamo podršku porodice. Da bake i deke mogu da pomognu da pričuvaju dete kada mi roditelji ne možemo. Sve zavisi od nas mama. Šta nam je prioritet, posao ili odgajanje deteta. Moj prioritet je pre svega da budem mama.
Marina kaže da od kada je srećna mama svoj posao radi još bolje i sa mnogo više elana. Pored posla i odgajanja deteta, ona je rešila i da se dodatno usavršava. Upisala je kurs na TIMS-u kako bi dobila i licencu za trenera fitnes grupnih i individualnih programa. O odlasku iz Šapca ni ne razmišlja.
- Imala sam šansu da odem, odnosno da ostanem u Americi. Ali ne… Sve je to super, samo ja nisam rob novca. Ja sam rob ljubavi i porodice. Zbog toga sam odlučila da svoj život nastavim u Šapcu i da u svom gradu osnujem porodicu.
Sa suprugom je razgovarala i da odu, ali su došli do zajedničkog odgovora „gde i zašto“. Pitali su se da li bi bolja zarada i bolji život tamo negde zaista bio bolji.
- Činjenica je da se njegov posao, posao stolara, mnogo više plaća u inostranstvu, ali i ovde može normalno da se zaradi. Stalno slušam da je ovde teško, da ovde ne može ništa da se napravi, uradi ako nemaš vezu ili ako nisi član neke partije. Ja iz svog ličnog primera mogu da kažem da to nije tačno. I ja da sam sedela i čekala državni posao i dalje bih sedela kod kuće bez posla. Ali ne, želela sam da uspem, da spojim ljubav prema deci, sportu, igri, plesu i druženju. I uspela sam!
Marina se posle pauze od dve godine vraća u salu i sa svojim drugom Aleksandrom otvara i studio na Letnjikovcu, „Kiko-M“. Prethodna godina joj je bila veoma uspešna i veruje će tako i ostati. Marina ne priprada savremenoj grupi fitnes instruktora koji se maksimalno trude da promovišu veštački izgleda. Uvek će biti na strani prirodnog i zdravog izgleda, a lepota dolazi iz očiju i zadovoljnog pogleda. Ona kaže na nema ništa protiv ovog novog trenda veštačkog izgleda, samo se pita šta će biti za 10 ili 20 godina.
Isidora Kovačević
