Dragana Starčević, medicinska sestra
Dragana Starčević je iz Šapca, gde je i završila srednju medicinsku školu “Dr Andra Jovanović”, smer medicinska sestra – tehničar. Nakon završenog školovanja odradila je pripravnički u trajanju od šest meseci u Opštoj bolnici u Šapcu, kako bi što pre pokušala da nađe posao u struci, ali na žalost, to joj nije pošlo za rukom.
– Slala sam CV-ije nekoliko puta i u Dom zdravlja i u Opštu bolnicu, pa čak i u neke beogradske privatne klinike, ali bezuspešno. Dobijala sam komentare i da sam suviše mlada i da nemam iskustva. S obzirom na takve dobijene odgovore postavlja se pitanje kako i da steknem iskustvo ako ne počnem da radim? Nakon svega toga prestala sam da tražim posao u struci, rešila sam da upišem Visoku školu strukovnih studija za vaspitače.
Ističe da voli rad sa decom i da je zbog toga krenula tim putem. Ali, život je za nju imao drugačije planove. Nakon prijavljivanja u Nacionalnu službu za zapošljavanje pozvali su je da preda svoj CV u jednu veleprodaju lekova, a njeno predavanje CV-ja je u tom periodu bila neka vrsta rutine.
- Jedno jutro, posle ispita, otišla sam u tu firmu i predala ga, ne očekujući da će me pozvati, niti da će biti zainteresovani. Posle dva dana pozvana sam na razgovor, a potom mi je rečeno da mogu sutradan početi sa probnim radom. Svesna svoje finansijske situacije, gde je u neku ruku bilo neophodno da počnem neki posao da radim, prihvatila sam.
Zbog radnog vremena i novog životnog režima, Draganino školovanje je počelo da trpi. Zbog toga je ona još uvek student. Ni vreme, a ni finansijska situacija ne dozvoljavaju joj da završi školu strukovnih studija za vaspitače. Dragana i dalje sve gleda sa vedrije strane, čak i to što ne radi u struci i što je mnogo puta odbijena za posao. Ona sada smatra da je lako došla do posla, jer kako kaže, imala je sreće.
- Sada sam zaposlena tri godine i osam meseci i imam posao za stalno. Kao što sam rekla, u početku mi je bilo teško da se naviknem da sam zaposlena i da radim, teže sam nalazila vremena za bilo šta drugo. Ali sada, kada se sve malo stabilizovalo, nalazim vremena za sve što želim i što mi je potrebno, a to je da slobodno vreme provodim u društvu dragih ljudi i porodice.
Dragana smatra da je skromnost vrlina i tako se i trudi da živi. Kaže da kada pametno raspolažete novcem možete imati sve što je potrebno. Ona misli da je danas previše nezadovoljnih ljudi kojima je uvek svega malo a da ni ne znaju koliko zapravo imaju
- Sreća je u čoveku i u njegovoj glavi, ako ume da ceni sve što poseduje, ne žaleći za onim što trenutno nema. Pored svih obaveza i posla treba znati i uživati, raditi stvari koje vas ispunjavaju i čine srećnim. Pokazivati ljudima koje volite koliko ih volite, disati duboko i osnovna stvar je ne zaboraviti na sebe i svoje samostalno vreme za odmor.
Ovako je Dragana završila svoju skromnu priču o sebi i poslala poruku svim mladim ljudima. Nijedan problem nije nerešiv, samo je bitno kako gledamo na to. Dragana svoju sreću nije tražila van Šapca, jer tu je sve ono što voli i tu su svi oni koje voli.
Isidora Kovačević
