Da biste bili nezamenljivi, uvek morate biti drugačiji
Marija Arsenović je iz Bogatića, za koji kaže da je jedna od lepših varošica Srbije, puna kreativnih, upornih, obrazovanih ljudi, a naročito dama koje su na žalost manje afirmisane. Završila je za farmaceuta u Sremskoj Mitrovici, a studirala je Stomatološki fakultet a završila i za dizajnera nakita u Umetničkoj školi „Đuro Salaj“ u Beogradu.
Radila sam isključivo u sferama dizajna, izradei distirbucije nakita u Beogradu. U ostalim strukama još uvek nisam, verovatno ću raditi kada svoj posao koji volim dovedem do nekogvišeg nivoa koji će biti prepoznatljiv svima. Stalnog zaposlenja u ovoj struci gotovoda nema, ali sa aspekta unitakntosti i izgradnje sopstvenog brenda i imena, uvekje bolje biti samostalni preduzetnik, zanatlija, nego da budeš u senci drugih brendova, da tvoj dar i talenat nosi ime nekogdrugog, ipak nijedan umetnik se ne odlučuje za to.
Marija nakit izrađuje u Bogatiću, ali i u Beogradu. Njen nakit je dobro poznat među damama iz Mačve, koje ga rado nose. U poslu dizajnera nakita jako je važna saradnja sa drugim strukama, kao što su šminkeri, modeli, frizeri, fotografi, distribuderi repromaterijala, butici i saloni venčanica. Ideju za dizajn i izradu nakita dobila je iz stalne potrebe devojaka da svoj izgled upotpune nečim, bilo da je to cirkon, ogrlica, broš, ili nešto slično što bi odevne kombinacije devojaka i žena učinilo svojstvenim.
Oduvek je čovekova potreba bila za nakitom,to je nešto što se cenilo, čuvalo, nešto što je obeležavalo bitne događaje, rođendane,veridbe, svečanosti. Sa ove tačke gde se ja nalazim, sa sigurnošću mogu reći daovaj posao jeste dovoljan za pristojan život, plus i za kontinuirano ulaganje uusavršavanje za izradu, obuku u dizajniranju, kupovinu materijala i alata, kao iu marketing i reklamiranje. Naravno da u početku, sigurno dve godine, to nije moglo, ali poslepunih šest godina rada mogu reći da jeste, jer, ipak, ovo zanimanje nije toliko zastupljeno u Srbiji i svetu, uglavnom su to preprodavcifabričkih i kineskih kopija nakita, dok je broj dizajnera i juvelira zaista mali,ali dovoljan da budeš prepoznatljiv na našem tržištu.
Vreme za izradu nakita Marija ne meri, jer, kako ističe, svoj posao voli. Ukoliko ima veće zahteve kupaca, radi i tokom cele noći, dok joj onaj provereni i uigrani sklop perlica i materijala ne oduzima više od dva do tri sata, za skiciranje, sklapanje nekih većih minđuša, ogrlica ili broša. Za Mariju je svaki materijal ili boja inspiracija za sebe.
Inspiraciju mogu da nađem gotovo svuda, tosu boje koje su trenutno aktuelne, kao i materijali koji se nose, jer svaki od tihmaterijala mogu da pretočim u neki komad nakita, čak i dugmiće, vunicu, kožice,platna. Ne mora da znači da materijali moraju biti cirkoni koji sijaju. Materijaleu Bogatiću je nemoguće naći, ali imajući u vidu da je danas onlajn sve dostupno,lako se mogu poručiti, kako od distributera repromaterijala tako i sa velikih svetskihprodajnih sajtova.
U Bogatić uglavom donosi već urađen nakit, ali i redizajnira stare komade po želji ili osmišljava izradu novog kroz razgovor sa mušterijom, uglavno lično, jer smatra da je produktivnije. U Beogradu radi onlajn prodaju. Poseban deo u poslu predstavlja joj izrada nakita za mlade.
Stilizovanje i izrada pratećih aksesoara, odmoćnih kruna, svetlucavih diadema, venčića i češljića za kosu, torbica sa svarovskimkristalima deo su mog programa za mlade. Bavim se i izradom scenskog nakita po potrebi,jer živimo u eri kada je sve ekranizovano. Komadi koje izrađujem su uglavnom većihdimenzija, šarenoliki sa akcentom na jedan detalj koji obeležava kolekciju, tipa svilene rese, satenskeružice, beli biseri, pom pom loptice. Svako od nas umetnika u ovo vreme svoj stilmora da usmeri dobrim delom na komercijalno tržište, pa nekad svoju zamisao moramo da zaustavimona tome da to bude prodajno. A svakako znam i rad sa poludragim kamenjem, bakarnim žicama, glinom,smolom. Sve su to polja izrade nakita koje je jedan uspešan i ambiciozan dizajnernakita morao da prođe.
Odlazak u neku drugu državu da živi i radi bio bi samo u slučaju egzistencije ili nemogućnosti pronalaska posla i zarade shodno obrazovnim profilima za koje je zainteresovana. Marija ne planira da promeni svoju relaciju Bogatić – Beograd do kraja svoje karijere, kada bi mogla da se vrati u rodni kraj za stalno.
Mladi ljudi bi sigurno ostajali u Bogatićuda je društveni, kulturni život na višem nivou. Da su tema razgovora i ulaganjeopštine u afirmaciju mladih, jer verujete svako od njih, pored svog obrazovnog profila, ima još jedan izvor prihoda, često smo u situacijivideti da nema mesta za mladog, školovanog čoveka u struci. Zato ljudi traže alternativnepravce i uske struke i prekvlaifikacije. Potreban je veći broj lokala mladih preduzetnika,krediti za početnike, besplatne obuke za mlade preuzetnike kako bi uspešno vodilisvoj posao, više solidnih i lepih restorana za večernje izlaslaske, više projekata za ruralni razvoj, veći broj društveno anagažovanih žena i domaćicana određenim poljima rada, pa čak i na honorarnim poslovima, jer svesni smo da sedo stalnog zaposlenja teško dolazi svuda u zemlji.
Nakit Marija izlaže i na manifestacijama i na sajmovima, a u Beogradu, kao član Akademije 28, na godišnjim izložbama, u sklopu Pero Art centra, ili na Katapult festivalima.
