SALKA LEKIĆA PANDEMIJA ZATEKLA U IZRAELU
Salko Lekić, jedan od najtalentovanijih violinista Šapca ali i Srbije, nalazi na master akademskim studijama u Jerusalimu, na Akademiji muzike i plesa. Paralelno sa studijama, Salko je sa svoje dvadeset i dve godine, postao verovatno i najmlađi član Jerusalimskog simfonijskog orkestra.
U Izrealu je dočekao i progralešenje pandemije zbog novog virusa COVID-19. Ističe da trenutno radi na tome da se vrati u Šabac, da dane u izolaciji u Izraelu provodi tako što vežba, spremajući se za bitna takmičenja koja ga očekuju naredne godine.
Salko, za početak, da objasnimo našim čitaocima zašto si ti u Izraelu?
– Trenutno sam na master studijama u Jerusalimu, na Akademiji muzike i plesa sa koje su izašli jedni od današnjih najvećih solista. Student sam u klasi fantastičnog Lihaja Bendajana, profesora koji se zaista trudi oko mene i moje buduće karijere u svetu muzike. Pored studija, dobio sam mesto u Jerusalimskom simfonijskom orkestru, sa dvadeset i dve godine kao, verovatno, najmlađi član orkestra ikada. Početak školovanja ovde je bolji nego što sam zamišljao, a iz dana u dan napredovanje u mom školovanju je očigledno.
Da li u Izraelu ima novog virusa COVID-19? Kakva je situacija tu?
– Što se tiče virusa COVID-19, trenutno u celom Izraelu ima oko 450-500 zaraženih, ali ta cifra je sve veća iz dana u dan. Univerziteti i škole su zatvorene do 1. juna. Pratim vesti svakog dana i pokušavam da svoje zdravlje zaštitim maksimalno. Za nas muzičare i nije neki veliki problem da ostanemo u izolaciji, s obzirom da instrument mora da se vežba skoro pa ceo dan, a može i kod kuće.
Kako se ti snalaziš u ovoj situaciji? Kako izgleda tvoj dan? Da li je Izrael u karantinu?
– Za sada nisu uveli potpuni karantin. Kao što sam već rekao, ovaj period izolacije želim da iskoristim maksimalno po pitanju svog vežbanja, jer ipak me krajem godine i sledeće godine očekuju jako bitna takmičenja. Pokušavam da ignorišem paniku koju narod stvara svakodnevno i da zaštitim sebe i svoje zdravlje, što bih preporučio i drugima. Prvo da zaštitimo sebe, a tako ćemo sačuvati i one najugroženije – bake i deke.
Da li planiraš da se vratiš u Šabac sada kad je vanredno stanje i da li postoji mogućnost za to?
– Trenutno radim na tome da se u narednom periodu vratim za Šabac, jer trenutno stanje u Izraelu baš i nije dobro u finansijskom smislu. Ovde ima još desetak naših studenata i svi imaju isti problem. Kontaktirali smo ambasadu Republike Srbije u Tel Avivu i oni rade na tome da nam se obezbedi let za Beograd. Očekujemo njihov poziv svakog trenutka.
Neki studenti iz Srbije zarobljeni su na aerodromima, nestaje im novca, hrane, strpljenja. Da li je nešto potrebno tebi u ovom trenutku?
– Zaista sam obezbeđen što se tiče najosnovnijih stvari koje su potrebne za život ovde. Veliko sam zahvalan svom profesoru Lihaju koji me kontaktira skoro svaki dan i pita da li mi nešto treba, a to je još jedan razlog zašto sam došao u njegovu klasu da studiram sa njim, jer smatram da naš posao nije samo sviranje instrumenta već ima nešto mnogo više i značajnije od toga, što je profesor Lihaj pokazao od prvog našeg susreta.
Isidora Kovačević
