NIŠTA JEFTINIJE OD DUŠE
Mladi pisac Dušan Makević izdao je svoj drugi roman. Nakon romana “Marija, volim te” novi roman koji je pre samo nekoliko danaizašao iz štampe nosi zagonetni naziv “Ništa jeftinije od duše”
Zdravo Dušane, upravo je izašao tvoj novi roman, možeš li nam reći nešto više o njemu?
– Radnja romana je o ispaštanju svojih i tuđih grehova, jer kad malo bolje razmislim svi mi imamo u bližoj ili široj familiji, ili barem poznajemo nekog, za koga možemo da kažemo, ispašta zbog nečijeg greha. Upravo to je bila ideja kojom sam se vodio dok sam pisao ovaj roman.
Odlomak iz romana “Ništa jeftinije od duše”:
„Ljudi ne razmišljanju o posledicama, jer im je bitna trenutna sreća. Ona i jeste, samo trenutna, a posledica dugoročna. Pričam o sebi i svedok sam svake reči. Tako je i kod onih kojima je želja veća od moje, samo što oni ne ispaštaju kao ja, na zemlji, vec ispašta neko njihov.
To su vam ona sitna slova u bankarskom ugovoru, koja ne možeš da pročitas bez mikroskopa, pa potpišeš, jer ti prepriča bankar da su nebitna. Tako je i u životu. Treba paziti šta želis i koja je cena želje, jer danas se sve plaća, sreća naručito.“
Roman počinje pričom iz Kovid bolnice, jel tako? Koliko je koronavirus postao sastavni deo naših života?
– Da, radnja je smeštena u sobi jedne Kovid bolnice, gde mi „ratni“ saborci pričaju delove svojih života. Želeo sam da u roman stavim ono što je naša trenutna stvarnost, koronavirus je postao i biće još dugo deo naših života.
Zbog toga si i otkazao sve promocije? Koliko ti sada društvene mreže znače u promociji?
– Takve su okolnosti, otkazao sam svaku promociju jer bi bilo neodgovorno sa moje strane postupiti drugačije. Moramo sačuvati zdravlje, a kasnije, biće vremena za promocije. Internet je postao deo naših života, pa i mog i samim tim pomogao mi je da upoznam ljude iz svakog dela naše lepe zemlje, a i izvan nje. Putem društvenih mreža komuniciram sa svojim pratiocima i lepo je kada direktno mogu da mi se obrate i prokomentarišu roman koji su pročitali.
Ko ti je inspiracija za pisanje?
– Ljudi. Svaki čovek je priča. Svaka priča je čovek. Veći deo mojih tekstova je upućen devojkama, one su večna inspiracija svakom piscu, jer su muza koja ne presušuje. Nije teško pronaći inspiraciju, samo ako želiš, jer kada želiš-možeš.
Šta trenutno čitaš i šta bi preporučio drugima?
– Trenutno čitam „Tvrđavu“ od Meše Selimovića, ali pored njega volim i Dostojevskog, Andriju Terzića, Uroša Timića, Nikolu Dumitraškovića. Preporučio bih svima da pročitaju knjigu koja je meni mnogo pomogla, a ona je „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“.
Hvala ti što si govorio za Šabačke.
– Hvala Šabačkim na promovisanju mladih ljudi koji se bore za svoje parče neba.
Đorđe Mijailović
