Mladi inovator Stefan Unić iz Trstenika čest gost Šapca
Stefan Unić, student proizvodnog mašinstva na Akademiji strukovnih studija Šumadije i inovator, slobodno vreme provodi baveći se naukom. Ovaj mladić koji je čest gost Šapca, sa samo 22 godine postigao je mnogo. Njegov patent “Personalizovani orgonit” već je prepoznat, a Stefan je zbog svoje inovativnosti nosilac brojnih priznanja i nagrada. Šta ga povezuje sa našim gradom ali i gde vidi svoju budućnost u Srbiji ili inostranstvu otkrio je za “Šabačke”.
Kako si shvatio da te nauka interesuje, od kada postoji to interesovanje?
-Interesovanje postoji još od malih nogu, još kao mali sam želeo time da se bavim. Želeo sam da postanem i novinar, glumac, pevač, doktor ali najviše inovator ili pronalazač, što mi se i ostvarilo. Moj pradeka je bio inovator, sada moj deka, tako da je to porodično, genetski. Biti naučnik je velika reč i veliko zvanje, a zvanja inovatora i pronalazača su manja zvanja i meni je to dosta. U našoj zemlji biti inovator, istraživač ili pronalazač je vrlo teško, zato što to zanimanje ne postoji, od toga ne možete živeti, ali vam hobi može biti. Tako je i u drugim zemljama, pored ovog mog interesovanja, ja sam student proizvodnog mašinstva na Akademiji strukovnih studija Šumadije, sa sedištem u Kragujevcu, a odsekom u Trsteniku. Tako da je sigurno da ću se baviti mašinstvom, jer to je lep posao a pritom može lepo i da se živi od tog posla, a ovim ću nastaviti da se bavim kao hobi i u slobodno vreme, uvek.
Koji su najznačajniji radovi koje si do sada uradio?
Bilo ih je dosta, ali najdražemi je takmičenje za najbolju biznis ideju Rasinskog okruga gde sam osvojio drugo mesto u konkurenciji od 300 polaznika iz celog okruga, na tom takmičenju sam osvojio vicešampionsko mesto i zagarantovao svoju titulu najboljeg mladog inovatora iz Rasinskog okruga sa drugim mestom. Nekoliko godina sam radio na pronalasku „Personalizovanog orgonita“ i za taj moj pronalazak osvojio sam najveće priznanje koje dodeljuje Opština Trstenik, dobitnik sam Oktobarske nagrade za 2019. godinu za delo koje predstavlja stvaranje novog proizvoda u našoj Opštini, a to je moj „Personalizovani orgonit“. Titula najboljeg mladog inovatora mi mnogo prija i to je jedna velika satisfakcija za dalji rad i dalje istraživanje koje radim.
Koja bi još priznanja i nagrade izdvojio kao najznačajnije?
Pored nagrada koje mi mnogo znače i predstavljaju potvrdu da je ono što sam radio dobro i kvaliteno, i potvrđuju moj rad, imadosta takmičenja na kojima sam učestvovao sa grupom druge dece, ja sam im bio mentor i saradnja sa njima je i više nego odlična. Poznajem dosta ljudi i van granica naše zemlje i u komunikaciji sam sa njima, pa mi njihovo mišljenje i njihova potvrda za moj dalji radznače. To su priznanja „počasni gost“ na raznim sajmovima širom sveta. Dodeljuju ih predsednici države, ministri ili organizatori sajmova. To su velika odlikovanja i nagrade koje nisu materijalne, već pokretačke i predstavljaju vetar u leđa svakom ko se nečim bavi.
Interesantno zvuči „Personalizovani orgonit“, šta je to, do kakvih si zaključaka došao i čemu tvoje otkriće služi?
„Personalizovani orgonit“, je proizvod koji je budućnost 21. veka. Došao sam do mnogo dobrih i kvalitetnih zaključaka u vezi sa ovim pronalaskom, a neki od najznačajnijih su da ovi uređaji štite od elektromagnetnog zračenja, čiste vazduh i atmosferu i smatraju se odličnom zaštitom od kemtrejlsova, to su tragovi koji ostavljaju avioni za sobom, ti tragovi sadrže puno bioloških otrova koji su štetni po nas i naše okruženje. Kao što sam rekao i to stalno napominjem kada pričam o ovom uređaju, jeste da ćemo u budućnosti ove uređaje koristiti u svakodnevnoj primeni i svako domaćinstvo će ih imati, ali vremenom, dok se čuje još za njih. Proizvodnja je jako skupa, tako da je taj projekat stopiran za sada. Na ovom projektu sam radio sa mentorima nekoliko godina, tako da je ovaj pronalazak značajan i za moj dalji rad, ali i za biografije mojih mentora, koji su odradili samnom jedan veliki posao i bili uz mene. Moj rad i moja otkrića su jako značajna za celu našu zemlju, ali i svet. Tako da trudim se da se vodim onim da je velika privilegija biti u ovakvim projetima i ovakom poslu.
Da li misliš da možeš da nastaviš sa profesionalnim usavršavanjem u Srbiji? Da li planiraš odlazak u inostranstvo u budućnosti kako bi proširio svoja zananja?
To je jako teško pitanje na koje ja ne znam da dam 100% tačan odgovor. Usavršavanje u Srbiji je jako dobro i kvalitetno i pritom jeftino, dok u inostranstvu je jako skupo i jako teško. Kriterijumi su kod nas dosta sniženi ali naravno ne previše, dok u inostranstvu kriterijumi su po meni nekako čudni. Svi vidimo taj problem da sve više mladih ljudi odlazi iz zemlje i više se ne vraća.Nije mi želja da odem, iako sam imao puno ponuda do sada, ali ako bude neka ponuda koja je baš primamljiva onda ću dobro razmisliti. Svoje znanje mogu proširiti samo ako ja to želim, odnosno ako učim i trudim se, to se ne dobija već se stiče teškim radom i velikom upornošću. Danšnju omladinu i nove generacije ništa neinteresuje, tako da će u budućnosti znanje biti jako potrebno. Moderne tehnologije, internet i nove mreže menjaju svet i svi prelaze na digitalno učenje, što ja ne volim, nema znanja dok neuzmeš olovku i papir.
Ko ti je najveća podrška u tome što radiš?
To su moji drugari, drugarice, porodica, mentori, profesori i mnogi drugi. Bez podrške nema ni uspeha, a ni volje za rad. Tako da kada sam na nekom takmičenju ili gostovanju, pa kada dobijem poziv od mojih drugara da me pitaju kako sam i da li sam spreman, e onda je to veliki pokretač da budem što bolji u onome to radim.
Istakao si se i kao mentor mladim naučnim timovima i kao koordinator različitih projekata. Koji su najznačajniji projekti? Sa kim radiš i koliko po tvom mišljenu ima mladih koji su zainteresovani za nauku kao ti?
Malo je mladih koji su zainteresovani za nauku, ali ima i onih koji to vole i koji kao ja žele da se time bave i tako provode slobodno vreme. Jedno vreme sam bio i mentor mladim naučnim timovima iz Srbije, čak sam nekoliko studenata imao i iz Šapca, koji su ostvarili jako dobre rezultate i svom gradu doneli nekoliko nagrada,sa njima sam radio na nekim takmičenjima i bio sam im podrška. Kao koordinator različitih projekata sam isključivo radiosam, a neki od njih su projekti o prečišćavanju zagađene vode, zagađenog zemljišta i čišćenju pritoka i reka. U ove projekte sam ubacio dosta personalizacije, tako da su ipak malo inovativniji od drugih projekata. Mladi ljudi vole i žele da se bave naukom, ali oni nemaju nikakvu satisfakciju za to osim nagrada i priznanja koja nekome znače, a nekome ne. Meni znače i isključivo radim iz ljubavi prema tome, ali kod mladih je svest drugačija i ja to primećujem. Potrebno je dosta ulaganja u nauku, da bi mladi to zavoleli.
Vezan si za Šabac. Koliko si često u našem gradu i šta te to veže za Šabac?
Jako sam vezan za Šabac, ako ne dođem nekoliko puta tokom mesec dana, ja kao da sam bolestan, ali zašto – ne znam. U Šapcu imam mnogo drugara i prijatelja sa kojima sam u kontaktu. Moja tetka je iz Šapca, tako da sam kao mali odlazio i tu provodio svoje vreme tokom letnjih ili zimskih raspusta, iskreno ti dani su mi u lepom sećanju. Ono čega se sećam jeste šetnja kraj Save kada sam imao 14 godina i rekao sam da je ovo raj na zemlji, jer taj pogled na Savu i prirodu koji sam tada imao ostavio je u meni nešto posebno što mi se urezalo u sećanje.
