U AZIL ZA PSE NE MOŽEŠ DA UĐEŠ ZATVORENOG SRCA
Volonteri azila za pse godinama su slušali kako su uslovi u ovom objektu u okviru Javno komunalnog preduzeća „Stari grad“, zbog čega su rešili da pomognu kako psima tako i preduzeću. Teodora Nikolić, jedna je od pokretača akcije da se poboljša kvalitet života napuštenih pasa koji se nalaze u azilu, ističe da je uvek bila okružena ljudima koji vole životinje, a s obzirom da je otkad zna za sebe spasavala pse na Trkalištu, ostvarila je brojne kontakte sa ljudima koji, kao i ona, pomažu životinjama. Kako bi pomogla psima u azilu, Teodora je stupila u kontakt sa Vesnom, koja je došla na ideju da počnu sa volontiranjem i pre svega, pse koji ne znaju za život izvan boksa počnu da izvode u šetnju.
- Ja sam se i sama uverila mnogo puta, kada sam išla neko kuče da usvojim ili sa nekim da izbavimo kuče iz šinteraja, da su uslovi izuzetno loši. Rešili smo da se raspitamo i saznali da novčanih sredstava za azil ima dovoljno, međutim shvatili smo da ljudi koji rade tamo nisu dovoljno stručni ali ni zainteresovani da rade na poboljšanju uslova za pse. Vesna je došla na ideju da počnemo da volontiramo u šinteraju svaki dan, da pse iz azila izvodimo u šetnje u posle podnevnim satima. Ona je uspela da skupi još 10-ak ljudi koji su nam pomogli da ostvarimo ono što smo zamislile – rekla je za „Šabačke“ Teodora Nikolić.
Teodora i ljudi koji su želeli da pomognu psima uspeli su da dobiju dozvolu od Gradske uprave grada Šapca, da imaju pristup azilu za pse svako veče u vremenskom periodu od 17 do 20 časova. Iako je ideja bila da samo šetaju pse, volonteri su počeli i da ih hrane, kupaju, šišaju, a na njihovu inicijativu urađen je i boks kako bi mogli da slobodno trče i kad nije vreme za duže šetnje.
- U azil ne možeš da uđeš zatvorenog srca. Kako smo ušli svako je našao neko kuče za koje se vezao. Mi smo na samom početku udomili sve štence koji su se tu nalazili, odnosno svako od nas je svojoj kući odneo jedno, dva ili tri šteneta. Iako je ideja bila da pse u azilu samo šetamo, mi smo njih počeli i da hranimo, naravno hranom koju je obezbedio JKP „Stari grad“ iz budžeta za azil, da ih mazimo. Naš plan je bio da ti psi napuste kavez, jer za to do tada nisu imali priliku. Ima jedan pas koji se u azilu nalazi od samog otvaranja, osam i po godina, i on nikada iz kaveza ne bi izašao da mi nismo došli. Pošto postoji novi deo azila, gde su dovoljno veliki boksevi, mi smo osmislili da psi dobiju iza toga i terene gde bi mogli da se istrčavaju kada mi nismo tu, jer ipak smo mi sa njima kratko. Za to nam je grad Šabac izašao u suret, i podržao je našu akciju – istakla je Teodora.
Prvi dan psi su bili u čudu kada su volonteri počeli da ih stavljaju na povodac, nisu bili sigurni šta im se to dešava i zbog čega se to događa. Već drugog i trećeg dana svi su radosno čekali vreme za šetnju.
- Drugog dana već 50 odsto njih je znalo da idu u šetnju, dok su trećeg dana svi znali da će izaći iz kaveza i moći da šetaju. Posle toliko vremena, ja kaže, ti psi bolje šetaju na povocu nego moj pas – sa osmehom priča Teodora.
Zahvaljujući akcijama volontera psi u azilu, pored toga što su naučili da šetaju na povocu, naučili su da se druže međusobno, ali i na ljude.
- Imamo veliki broj dece koja dolaze sa svojim roditeljima da nam pomažu, te su psi sada odlični i sa decom. Naravno, mi vodimo računa, tako da maloj deci dajemo male kuce. Napredak od svega što radimo vidi se po samim kučićima. Oni su se svi već i podgojili, počeli su da dobijaju mišiće od trčanja otkad mi sa njima provodimo vreme. Ali naš krajnji cilj je da tim psima nađemo dom – zaključila je Teodora.
Za četiri meseca iz azila je udomljeno oko 50-ak pasa. A fotografije pasa mogu se videti na facebook stranici „Prihvatilište za pse Šabac“. Svi psi u Prihvatilištu su sterilisani i vakcinisani, a za usvajanje je dovoljan bilo koji lični dokument Republike Srbije.
„Kad smo došli u azil zatekli smo dve sestrice, koje smo nazvali Milica i Oliva, zagrljene u kavezu. Bilo nam je jako simpatično što i kad ih izvedemo napolje one se ne razdvajaju jedna od druge. Naša Vesna ih je odvela kući, jer su bile jako slabe i anemične. Tri meseca su se borile sa anemijom i išle na svakodnevne terapije. Danas su napokon zdrave i spremne za novi dom. Voleli bismo da nađu dom zajedno, jer su one od prvog momenta nerazdvojne. I dan danas zajedno spavaju zagrljene.“
- Mnogi ljudi ni ne znaju gde se azil nalazi, to je često pitanje koje nam postavljaju. Mislim i da ljudi nemaju svest da udome psa, kao i da imaju predrasude jer to nisu psi koji su iz odgajivačnice. Zato moram da kažem da niko ko nije spasio psa ne zna koliko su to zahvalna bića, i oni se ceo život ponašaju kao da znaju da si im pomogao i izvukao ih iz takvih uslova. Oni su izuzetno umiljati, dobri i poslušni, a možda bi trebalo da svako dođe i uveri se svojim očima u to. Ali, dok ne budu udomljavani, mi ćemo brinuti o njima. Zato nama uvek treba volontera, Volonteri mogu biti i maloletna lica, koja nam se pre dolaska najave, kako bi neko od starijih bio sa njima. Najava se vrši pozivom na broj telefona 069/285-64-13. Šetnje su svakim danom, pa i vikendom od 17 do 20 časova. A nije važno ko koliko puta može da dođe, znači nam i jednom nedeljno ili mesečno. Svaka pomoć nam je dobrodošla – završila je Teodora.
