Lični pratilac je delić koji je nedostajao našoj slagalici
Ko je lični pratilac i koliko on pomaže deci sa smetnjama u rzvoju? Malo se zna o ovoj temi, za lične pratioce ljudi obično čuju kada im na žalost bude potrebna pomoć. Mi smo proveravali sa defektologom Aleksandrom Popović, koliko je kvalitetnije obrazovanje i kakva su njena stručna iskustva sa ličnim pratiocima.
Aleksandra Popović je već pet godina zaposlena u Osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju “Sveti Sava” kao defektolog u nastavi. Ističe da nakon petogodišnjeg iskustva može odgovorno da tvrdi da biti defektologne znači samo završiti fakultet za Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
-Nakon sticanja fakultetskog obrazovanja, svi postajemo diplomirani defektolozi. Međutim, tek tada krećemo sa učenjem zanata i izgrađivanjem veština. Biti defektolog, u potpunom smislu i aspektima tog zanimanja, bivamo tek kada krenemo da kontinuirano pričamo sa decom, odraslima, roditeljima. Najznačajniji segment posla je uspostavljanje odnosa međusobnog poverenja i sigurnosti, kako sa učenikom tako i sa roditeljima. Naš odnos gradimo i negujemo u našoj oazi mira – našoj učionici, moji učenici, i ja – kaže Aleksandra Popović za Šabačke, dok nam sa osmehom na licu pokazuje fotografije iz učionice.
Aleksandrin posao, upotpunio je i lični pratilac, želeli smo da sagledamo priču iz drugog ugla, kako defektolog u nastavi gleda na funkciju ličnog pratioca.
-Na samom početku moram da Vam se zahvalim na pruženoj prilici da razgovaramo o ovoj, zaista bitnoj temi. Njena bit i značaj ogledaju se u nastojanju i istrajnosti naše društvene zajednice da sva deca uživaju podjednaka prava – ističe Aleksandra Popović i na samom startu nam stavlja do znanja da razgovaramo o jednoj jako bitnoj temi.
O prvom susretu o radu sa detetom koje ima ličnog pratioca Aleksandra vrlo rado priča, priseća se da je to bilo pre tri godine, i da je tek nakon što je u učionicu stigao lični pratilac, ona shvatila koliko je zapravo to nedostajalo.
-Pre tri godine naš mali tim je dobio novog člana, Sanju Petrović, ličnog pratioca jedne učenice. Sada slobodno mogu reći da je to bilo prijateljstvo na prvi pogled. Emotivna veza između nje i učenice je kontinuirano, posebno jaka. Lični pratilac je bio savršena, nedostajuća kockica naše slagalice – priča defektolog, Aleksandra Popović.
Zaposleni u Osnovnoj školi za decu sa smetnjama u razvoju “Sveti Sava” imaju jednu misiju, da deca budu zadovoljna i srećna. Kont
inuirano se usavršavaju i svoju nastavu obogaćuju novim sadržajima. U istoj misiji nalaze se i lični pratioci koji detetu pružaju ljubav, podršku i konstantnu ličnu pomoć pri radu. Naša sagovornica ističe da je zapazila dosta poboljšanja u radu, od kada se u život jede učenice uključio lični pratilac.
-Rad je produktivniji, manje stresan, a samim tim je logičan ishod da su deca srećnija i zadovoljnija, što je naš najznačajniji zadatak. Svojim znanjem, sposobnostima i kvalitetima, Sanja je obogatila život divnoj devojčici, pružila potporu porodici, a meni omogućila da takođe, kvalitetnije pristupam svom radu – priča za Šabačke Aleksandra Popović i dodaje da je izuzetna važnja saradnja svih čalnova tima.
– Koliko god je važno da svaki član zasebno razvija svoje kompetencije i neguje kvalitetne odnose sa učenicima i roditeljima, ne smemo zanemariti značaj saradnje članova tima, čija uspešnost ima, uverena sam na ovom primeru, veliki odraz na rad sa učenicima – zaključuje Aleksandra Popović.
Đorđe Mijailović
