Dečje srce: Humanitarna organizacija koja se bavi zaštitom osoba sa smetnjama u razvoju

Podeli na društvenim mrežama

“Osnovna misija nam je unapređivanje okruženja i kreiranju povoljnijih uslova za radno angažovanje i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju”

Humanitarna organizacija Dečje srce je nevladina, neprofitna i nestranačka organizacija koja svoj rad temelji na kreiranju raznovrsnih integrativnih i psiho-socijalnih programa  usmerenih na zaštitu i pomoći osobama sa smetnjama u razvoju. Za ovu organizaciju, čuli smo od ličnih pratilaca, koji ističu da je ovo organizacija koja im pruža sveobuhvatnu pomoć i podršku tokom rada personalnih asistenata. Humanitarnu organizaciju “Dečje srce” predstavlja nam Ana Živulović.

Šta je “Dečje srce” i koliko dugo postojite?

-Naša priča je započela okupljanjem grupe entuzijasta, mahom defektologa, ali i drugih stručnjaka iz humanističkih profesija, koji su svoje znanje, vreme i druge resurse odlučili da posvete pomoći osobama sa smetnjama u razvoju. Humanitarna organizacija Dečje srce osnovana je 2001.godine, sa sedištem u Beogradu , i do danas je razvila sveobuhvatan sistem podrške osobama sa smetnjama u razvoju, kako deci, tako i odrasllima i njihovim porodicama.

Čime se bavi vaša Humanitarna organizacija?

-Razvili smo raznovrsne programe koji su usmereni kako na osamostaljivanje osoba sa smetnjama u razvoju, tako i na socijalizaciju i njihovu veću vidljivost u društvu. Od programa bismo mogli izdvojiti:

„Škola života“ –  ima za cilj da na nenametljiv, zanimljiv i prihvatljiv način osobi sa smetnjama u mentalnom razvoju približi programske sadržaje koji će joj pomoći da učestvuje u aktivnostima pripreme za samostalan život. Osobe sa smetnjama u razvoju se po prvi put, odvajaju od svojih roditelja ili izlaze iz institucija, brinući se samostalno o ličnoj higijeni tela i prostora u kome borave, pomažući u pripremi obroka i učeći pravila života u grupi.  Osmišljena kao sedmodnevni boravak van mesta stalnog boravka (planina, primorje), bazira se na grupnom radu kroz prolaženje i učestvovanje u svakodnevnih aktivnostima brige o sebi i prostora u kome se boravi.

„Škola životnih veština“ – ima za cilj da pruži osobama sa smetnjama u razvoju potrebnu podršku za samostalni život, shodno njihovim potrebama, željama i mogućnostima. Program je predstavljen kao priprema za samostalan život u najmanje restriktivnom okruženju kroz aktivno učestvovanje u konkretnim životnim situacijama. On podrazumeva pripremu roditelja i osoblja iz institucije za adekvatnu podršku ovim osobama. Važno je da se pre samostalnog života osobe sa smetnjama u razvoju sretnu sa situacijama u kojima mogu da se nađu i tako stvore praktičnu šemu za realizaciju aktivnosti.

“Program jednodnevnih aktivnosti” – ima za cilj socijalnu inkluziju osoba sa smetnjama u razvoju, kroz učestvovanje u društveno-rekreativnim i kulturnim sadržajima zajednice. Kroz stručni rad, zabavne, društveno – kulturne aktivnosti osobe sa smetnjama u razvoju se kroz igru susreću sa drugačijim načinom života, stručnjake posmatraju mnogo prisnije i otvorenije kao drugare, a ne kao formalne autoritete. Kroz aktivnosti se, na pozitivan način, sredina u kojoj žive upoznaje sa njima, a mi praktično sagledavamo njihove mogućnosti i potrebe, što će nam biti ključno u daljem radu.

Osim aktivnosti koje ste naveli, koje je još vaše polje delovanja?

-Važno je pomenuti da se naš rad bazira i na unapređivanju okruženja i kreiranju povoljnijih uslova za radno angažovanje i zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju. 2019.godine smo otvorili kafe-restoran i radno-okupacioni centar „Zvuci srca“ u kome rade mlade osobe sa smetnjama u razvoju. Radni centar se sastoji iz tri dela – prvi je kafe-restoran, drugi deo je radionica u kojoj zaposleni štampaju majice, šolje, bedževe, šiju cegere i prave različite rukotvorine, dok je treći izložbeno-prodajni deo gde posetioci mogu da vide i kupe proizvode koji su nastali u okviru radionice. U kafe-restoranu se okuplja i istoimena muzička grupa, čiji su članovi osobe sa smetnjama u razvoju, koji u večernjim satima zabavljaju posetioce.

Licencirani ste pružalac usluge “Lični pratilac deteta”, šta to podrazumeva?

-Rad ličnih pratilaca bazira se na individualnoj praktičnoj podršci detetu sa smetnjama u razvoju, koje je uključeno u vaspitno-obrazovni sistem i ima za cilj podršku u osamostaljivanju, rad na socijalizaciji i unapređenju socijalnih veština, komunikacije sa okruženjem i adaptaciju u školsku sredinu. Uslugu pružamo na teritoriji grada Beograda, opština Šabac, Smederevo, Kovačica, Negotin, Sokobanja, Varvarin, Pančevo, Vladimirci, Lapovo i Bač. Trenutno pružamo uslugu za skoro 600 korisnika. Pored stručnog rada i pružanja usluge lični pratilac deteta, kreirali smo i akreditovan program obuke za lične pratioce, koji sprovodimo u vidu dvodnevne edukacije. Kao pružalac usluge, naši stručni radnici vode stručni postupak, vrše savetodavni rad sa roditeljima korisnika, mentorski rad sa ličnim pratiocima, obezbeđuju nesmetano funkcionisanje usluge i rada ličnih pratilaca na terenu. Saradjujemo sa vaspitno-obrazovnim ustanovama u kojima se usluga pruža, sa centrima za socijalni rad i drugim relevantnim ustanovama i partnerima, a najveći partneri u ovom procesu jesu roditelje dece. Time što obezbeđujemo poštovanje standarda usluge, kontinuirano radimo na poboljšanju kvaliteta pružanja iste. Lični pratioci imaju priliku da unapređuju svoje znanje i veštine kroz edukovanje i neposrednu praksu.

Kao humanitarna organizacija, verujem da se susrečeta sa mnogo izazova, koji su najveći?

-Izazovi sa kojima se suočavamo u neposrednoj praksi često se odnose na nepostojanje adekvatnog zakonodavnog okvira koji podržava zaposlenje i održavanje zaposlenja osoba sa smetnjama u mentalnom i/ili intelektualnom razvoju. Praksa lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa smetnjama u razvoju često dovodi do nemogućnosti zapošljavanja osobe ni pod opštim ni posebnim uslovima, dok, sa druge strane, radno angažovanje/zapošljavanje često isključuje osobu iz sistema socijalne podrške (gube pravo na tudju nego i pomoć). Ovo predstavlja i psihološku barijeru za roditelje u pogledu motivisanosti za zapošljenje njihovog deteta, budući da brinu za socijalnu sigurnost i budućnost. Dakle, jedan od izazova u radu jeste održanje zaposlenja, motivisanje osoba i njihovih porodica da rade, kao i kreiranje mogućnosti za promenu zakonodavstva koje bi više podržavalo prava osoba sa smetnjama u razvoju. Kao jedan od inovativnih  načina pronalaženja rešenja za ovaj izazov jeste osnivanje radnih centara koji obavljaju delatnosti koje su potrebne velikom broju građana. Kroz ovakav vid radnog angažovanja osobe sa smetnjama pronalaze društveno korisne i vrednovane uloge, što ima pozitivan uticaj na sve aspekte njihovog funkcionisanja.

Šta izdvajate kao ključne poteze organizacije i na šta ste najviše ponosni?

-Kao najveće uspehe izdvajamo kvalitet pružanja usluga, kao i njihovu masovnost. Uslugu lični pratilac deteta koristi gotovo 600 korisnika na teritoriji Srbije. Uslugu smo uspeli da očuvamo i na visoko kvalitetan način pružamo i u uslovima vanrednog stanja, što govori o našoj fleksibilnosti i mogućnosti adaptacije na raznolike društvene okolnosti. Pored usluge lični pratilac deteta, jedan od najvećih uspeha jeste kafe-restoran i radni centar „Zvuci srca“ koji je otvoren za sve građane i nalazi se u Čuburskoj 12 na Vračaru. U „Zvucima srca“ građani mogu da se uvere u kvalitete koje imaju osobe sa smetnjama u razvoju, čime se utiče na smanjenje predrasuda i stigme koja još uvek vlada u našem društvu. Naš uspeh jeste što kroz inovativnu praksu možemo da utičemo na društvene promene, koje počinju u nama samima.

Đ. Mijailović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *