Lični pratilac pomaže da se deca sa smetnajma u razvoju uklope u vršnjačku grupu
Lični pratioci olakšali su školovanje i život mnogo dece sa smetnjama u razvoju. Potreba za ličnim pratiocima, najizraženija je tokom inkluzije, kada se dece sa smetnjama u razvoju uključuju u redovan tok nastave, gde nije moguće da samostalno borave 45 minuta na času, ili nisu dovoljno samostalni da budu sa ostalom decom na odmoru u dvorištu. O značaju ličnog pratioca, razgovarali smo sa Zoricom Pantelić, dečjim psihologom u Domu zdravlja “Dr Draga Ljočić” Šabac, koja nam je objasnima kada se javila potrebna za ličnim pratiocem.
“Potreba za personalnim pratiocima dece sa posebnim potrebama javila se stupanjem na snagu Zakona o inkluziji koji je zahtevao uključivanje ove dece u redovan školski sistem. Vrlo brzo se pokazalo da jedan broj dece sa posebnim potrebama, kao što su autistična i deca sa ADHD sindromom, ne mogu samostalno da pohađaju školu i ponašaju se u skladu sa školskim pravilima ponašanja”, objašnjava za Šabačke psiholog Pantelić.
Takođe, doktorka podseća da su pratioci prvo bili članovi porodica dece sa smetnjama u razvoju. Kao psiholog, kaže da je to izuetno značajno za razvoj deteta sa smetnjama u razvoju, koje u ličnom pratiocu može da pronađe sigurnost i podršku, dok će i ostala deca u kolektivu moći lakše da prate nastavu.
“Deca sa smetnjama u razvoju često svojim hiperaktivnim i impulsivnim ponašanjem ometaju nastavni proces i pažnju ostale dece na času. Zbog toga su učiteljice tražile od roditelja, bake ili deke da zajedno sa detetom prisustvuju na časovima. Mislim da se tada došlo na ideju o personalnom pratiocu koji bi detetu sa posebnim potrebama mogao da pomogne i u savladavanju školskog gradiva, praćenju nastave, ponašanju, razvijanju socijalnih veština i svemu onome što je potrebno da bi se takvo dete bolje uklopilo u školsku sredinu i vršnjačku grupu”, ističe psiholog Zorana Pantelić, dečji psiholog u Domu zdravlja u Šapcu.
