Flautistkinja Dragana Trifunović prva na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije u Knjaževcu
Od trenutka kada je prvi put uzela flautu u ruke, njenim prstima trebalo je dva časa da dobiju prvi ton. Nakon što je taj, početni i najteži korak, savladala, Dragana Trifunović ovladala je ovim instrumentom, zavolela ga, i uz svesrdnu pomoć profesora Dušana Karanfilovića počela da niže uspehe na takmičenjima kao solista. Poslednji u nizu bio je 11. maja na 62. Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije u Knjaževcu, gde je osvojila prvo mesto. Učenica osmog razreda osnovne i završnog, šestog razreda niže muzičke, već zna da je njeno buduće opredeljenje da svojom muzikom oplemenjuje duše i pobudi interesovanje vršnjaka za ovaj, ne tako popularan instrument u odnosu na druge.
-Šest godina se bavim muzikom i isto toliko dugo sviram flautu. Uprkos tome, trema na nastupima je uvek prisutna, pogotovo u početku, ali kad izađem na scenu i počnem da sviram, ona postepeno nestane. Najlepši je osećaj kad sviram na festivalima, to je neopisiva radost za solistu. Pripremala sam se šest meseci i trudila da sve bude u najboljem redu, a profesor mi je pružio veliku podršku i temeljno me pripremio za nastup- ističe Dragana.
Na takmičenju je učestvovao veliki broj škola, od naših predstavnika: solo pevač, trubač, klavirista, kamerni orkestar i Dragana kao solista. Svi su osvojili druge nagrade, osim klaviriste i nje, koji su se izdvojili.
-Zahvalna sam profesoru Dušanu Karanfiloviću koji putuje iz Beograda da bi radio sa mnom i ostalim učenicima. Zaista mi mnogo znače njegovi saveti i podrška sve vreme pripreme za takmičenja. Gledala sam predstavnike na internetu i videla da sam jedina iz Srbije koja se prijavila za završni razred, ostali su bili niži razredi i oni su uglavnom osvajali druga mesta. Program je bio veoma težak, tako da sam se ja jedina usudila da probam. Festivalu prethode dve audicije, gde se biraju četiri najbolja predstavnika muzičke škole. Žiri je bio jako kompetentan, a meni je najviše značilo mišljenje flautiste, koji je imao samo pozitivne komentare i pohvalio moj nastup i izgled, dok su i ostali su takođe imali samo reči hvale- navela je Dragana, koja je izvela dve kompozicije- jednu po slobodnom izboru, španski valcer, i otkrila da najviše voli Kelera i Gariboldija.
Kada je upisivala nižu muzičku, želja joj je bio klavir, ali se, budući da nije bilo mesta na tom smeru, opredelila ipak za flautu, sa kojom se tada prvi put srela. Nije bilo lako savladati tehniku, jer sviranje tog instrumenta zahteva svakdonevno vežbanje i pripremu. Tajna je u tome da drugima izgleda lako, ali zapravo nije…
-Da biste svirali, morate prvo dobro da čujete i diktate morate dobro da rešavate. Flauta vam pomaže da imate dobar sluh, znate dobro da pevate, to je jedan od najzvučnijih i najlepših instrumenata. Svi su mi rekli da kada sviram, deluje im kao da bi i sami to mogli, ali uopšte nije tako lako. Profesor mi kaže: „Uvek se trudi da sviraš lako da ostali pomisle da mogu tako da urade“. Disanje igra ključnu ulogu, morate da imate dobar kapacitet pluća. Postoje razne vežbe disanja, ne sme da se bude stegnut, a obično kad sviramo na takvim takmičenjima, svi imamo tremu, ali je dobro i savladamo. Jedina u razredu sviram flautu. Nisu svi baš za taj instrument, uglavnom vole klavir. Njima je flauta neobična i kada probaju, vide da je naporno, lako i brzo odustanu- poručuje Dragana.
Pre dve godine na 60. Festivalu muzičkih škola Srbije u Zaječaru osvojila je drugo mesto, ali zbog pravila da solista mora da odmara godinu dana, izašla je ponovo ove godine na takmičenje. Knjaževački joj je bio poslednji festival u srednjoj, predstoje samo takmičenja. Teško je bilo uklopiti dve škole, pogotovo kao maturant osnovac, ali su nastavnici imali razumevanja za njena putovanja i odlaske na takmičenja. Vežbala je mnogo da bi ostvarila zapažene rezultate. Planira da upiše instrumentalni smer, mada razmišlja i o solo pevanju. Priznaje, ipak, da jedno isključuje drugo.
-Pevam, ali mi flauta i pevanje ne idu jedno uz drugo, pošto u solo pevanju može da pukne glas, pa posle ne možete da svirate flautu. Pred nastup se ne piju hladna pića, dva sata ranije se preporučuje samo lagana hrana. Dva sata dnevno vežbam, planiram da produžim. U slobodno vreme, kojeg nemam mnogo, uglavnom odmaram, ali nekad se desi da zbog obaveza moram da vežbam uveče, pošto ne mogu da uskladim vreme- objašnjava.
Do sada je nastupala i na Juventus festu u svojoj školi, Noći muzeja, godišnjim koncertima, svim javnim nastupima za instrumentaliste u Muzičkoj školi. Ipak, najviše voli da svira sa profesorom u učionici, jer je tada ne sputava trema.
-Najviše volim da sviram s profesorom u učionici, nekad nas dvoje zajedno zasviramo. Poseban mi je osećaj kad izađem pred publiku, stegnuta sam, trema se odrazi u početku, budem nervozna, znoje se ruke, pa tek posle, kad počnem da sviram, polako se oslobađam i trudim se da to savladam. Imam svoju flautu, sviram i kući, imam i pult. Prijatelji mi često traže da im nešto odsviram i ja to sa zadovoljstvom činim, jer mi je cilj da im moja muzika što duže ostane ušima- zaključuje talentovana mlada devojka.
D.Dimitrijević
